Skip to content
Kako terapija radi i šta su ciljevi psihoterapije?
Istraživanja terapijskog procesa su utvrdila da je najvažnija povezanost između terapeuta i klijenta.Nalazi pokazuju da 30% doživljene promene klijenti pripisuju empatičnom i iskrenom odnosu sa terapeutom, a svega 15% specifičnim tehnikama i intervencijama koje je terapeut koristio. To nam govori da ne „leče“ tehnike već odnos. Značaj bliskih odnosa za nas ogleda se u nalazima koji govore da je ljudima sa izraženim nivoom podrške u bliskim odnosima manje potrebna psihoterapija. Uz to, vidimo da ne postoji značajna razlika u efektivnosti različitih psihoterapijskih modaliteta, ali da je kvalitet odnosa klijent- terapeut ono što zaista pravi razliku i što je od krucijalnog značaja za ishod psihoterapije.
Psiholološki problemi su nastali u odnosima sa nama bliskim ljudima, zbog toga se psihološke teškoće samo u odnosu i mogu izlečiti. Odnos terapeuta i klijenta, koji zajedno kreiraju, postaje ogledalo za sve druge odnose koje klijent ima. Sve poteškoće i probleme sa drugim ljudima ogledaće se kroz rad sa terapeutom.
Da li je lično zadovoljstvo cilj psihoterapije?
Veliki broj klijenata traži psihoterapijsku pomoć zbog patnje koju oseća, sa željom da ove neprijatne senzacije nestanu. U skladu sa ovim, lako bi nam bilo da zaključimo da je krajnji cilj psihoterapije dostizanje sreće i blagostanja.
lako ovo često moze biti jedan od ishoda psihoterapije, u nekim slučajevima ne bi bilo ispravno izjednačiti psihološko zdravlje sa osećajem ličnog zadovoljstva. Na primer, terapiju ne bismo mogli da proglasimo uspešnom ukoliko bi klijenti sa antisocijalnim ponašanjem nastavili da manipulišu i nanose patnju drugima, iako su zadovolini sobom i svojim vrednostima. Sa druge strane, proces tugovanja zbog gubitka važne osobe moze biti jako bolno iskustvo koje zapravo predstavlja zdravu reakciju i bilo bi opasno oznaciti ga kao nesto što je potrebno lečiti. Često klijent koji osećaj patnju nije onaj koji treba da se menja, već su neretko porodica ili šire socijalno okruženje ti koji uzrokuju patnju, a bol i nezadovoljstvo koje klijent oseća predstavljaju „normalnu reakciju na nenormalne okolnosti”. Dakle, ciljevi psihoterapije se ne mogu svesti na strateško otklanjanje bolnih iskustava i simptoma jer nam oni mogu biti putokaz i poziv na promenu.
